Da sam odlučio da ocenjujem Clair Obscur: Expedition 33 samo na osnovu estetike, umetničkog izraza i narativa, ovo bi bila igra za čistu desetku. Zapanjujuće je lepa i ostavila me je saosećajnim prema svim likovima koje sam pratio na ovom putovanju. Iako je opšta realizacija solidna i igrivost može biti veoma zabavna, nekoliko stvari me je sprečilo da budem potpuno očaran i uvučen u iskustvo.
Priča i atmosfera
The Paintress je zastrašujuća i stalno prisutna figura za ljude koji žive u Lumiereu. Svake godine, ona se probudi i naslika broj na zidu pored sebe. Kada to učini, svi koji imaju toliko godina ili više — nestaju. Igra počinje baš kada se ovo opet sprema da se dogodi. Pretnja se budi i osuđuje sve koji imaju 33 godine ili više. Pratimo Gustava, učenjaka i ratnika, koji je deo 33. ekspedicije, zajedno sa svojom znatno mlađom usvojenom sestrom Maelle i saborcima poput Lune, na putu ka ostrvu Paintress kako bi pokušali da je zaustave.
Priča je zaista fascinantna i dirljiva. Osetio sam istinsku brigu za ove ljude i njihovu očajničku borbu. Svi koji napuste Lumiere znaju da su na posuđenom vremenu. Već 67 godina niko nije uspeo da pobedi Paintress. Nailazimo na dnevnike prethodnih ekspedicija, često ispunjene zlokobnim ili srceparajućim zapisima. Sandfall Interactive ne beži od prikazivanja posledica i ozbiljnosti života i smrti, što zaista cenim.
Vizuelni i zvučni kvalitet
Obožavam dizajn likova i okruženja u Clair Obscur: Expedition 33. Igra je prelepa. Cutscene su monumentalne — bilo zbog važnosti događaja ili jednostavno zbog izuzetne režije i dizajna. Ovo je zaista umetničko delo.
I zvučni aspekt igre je fantastičan. Glasovna gluma je besprekorna; svaki glumac se savršeno uklapa u svoju ulogu. Soundtrack je impresivan i emotivan, savršeno prateći atmosferu i dešavanja. Zaista filmsko iskustvo.
Igrivost i problemi
Voleo bih samo da je igrivost uvek bila na istom nivou kao estetika i priča. Clair Obscur: Expedition 33 na papiru deluje kao standardni turn-based RPG dok ne uđete u borbu. Karakteri se kreću po overworld mapi, istražuju lokacije, pronalaze predmete i dnevnike prethodnih ekspedicija. Kada se nivo povećava, na zastavicama prethodnih ekspedicija možete se odmoriti, raspodeliti poene veština, naučiti nove sposobnosti, pa čak i resetovati karaktere.
Borbe su turn-based, ali sa dodatnim slojevima strategije. Na primer, neki neprijatelji imaju vidljive slabe tačke ili lete, pa morate koristiti odgovarajuće oružje. Napadi sa veštinama zahtevaju Quick-Time Events (QTE), koji se mogu automatski podesiti u opcijama. Takođe, možete izvoditi pariranja i skokove da biste izbegli napade i kontrirali.
Strategijski aspekt je sjajan, ali priznajem da su me QTE sekvence posle pet sati igranja počele zamarati, pa sam ih isključio za napade (ali ne i za odbranu). Problem je što vizuelni signali za izbegavanje napada ponekad nisu jasni, naročito tokom nekih boss borbi, gde balansiranje može biti problematično. Najefikasniji način nanošenja štete je kroz pariranja i kontranapade, pa je brzo učenje tih mehanika ključno.
Navigacija i istraživanje
Još jedan problem je nedostatak mape. Ne možete videti gde se nalazite. To je čudno s obzirom na to da ekspedicija očigledno beleži tragove prethodnih misija. Iako su većina lokacija prilično linearne, bilo je trenutaka kada sam se malo izgubio. Čak i neka osnovna mapa bi pomogla.
Takođe, iako su lokacije vizuelno impresivne, nema mnogo interaktivnih elemenata. Osim borbi, pronalaženja predmeta i čitanja dnevnika, nema mnogo razloga da zalazite dublje u istraživanje, što je šteta.
Zaključak
Bez obzira na sve, Clair Obscur: Expedition 33 toplo preporučujem. Igra je prelepa, priča je duboka, a likovi nezaboravni. Neke dizajnerske odluke sprečavaju je da bude apsolutno savršena, ali i dalje pruža fantastično iskustvo, naročito ako volite duboke priče i bogate karakterizacije.
