Jedna od najpoznatijih gaming franšiza konačno stiže u Japan u Ubisoftovom Assassin’s Creed Shadows. U poređenju sa prethodnikom, Mirage, koji je imao kompaktniji dizajn, Shadows se oslanja na formulu RPG trilogije započete sa Origins, ali sa manje loot-a i tokena na mapi.
Iako se postavka savršeno uklapa u format serijala i priča je privlačna, slabiji borbeni sistem i manjak pravih inovacija ublažavaju utisak. Ubisoftovo veliko igralište u Japanu trebalo je da bude mnogo značajniji događaj.
Međutim, ovo nije problem glavnog dua protagonista, naročito odlične verzije Yasukea. Shinobi ratnica Naoe i njen samurajski partner bore se za osvetu i mir u Japanu 1572. godine. Njihove priče su dobro uklopljene u širi mitos Asasina i Templara, što donosi karakterističan miks istorijske fikcije i sci-fi teorija zavere. Njihovi stilovi igranja su prilično različiti – što podseća na bratsko-sestrinski duo iz Assassin’s Creed Syndicate (2015) – a igrač može birati koga će koristiti u misijama, osim u određenim situacijama.
Mada ima klasične Ubisoftove sporedne aktivnosti, glavni sistem napretka usporava tok priče, forsirajući igrače na grindovanje XP-a. Otvoreni quest meni deluje zbunjujuće, a deo sporednog sadržaja je prilično zaboravljiv, ali ukupni fokus je ipak nešto oštriji nego u Origins, Odyssey i Valhalli.
Ako ste voleli te igre, Shadows će vam verovatno prijati. Ali, ovo nije ultimativna istorijska open-world igra u Japanu, i teško je ne želeti da je bolja.
Nindža i samuraj koji izvlače najbolje iz situacije
Smešten u poslednje dekade Sengoku perioda, Assassin’s Creed Shadows uvodi nas u priču o Naoe i Yasukeu.
Naoe kreće na misiju osvete, u klasičnom stilu Assassin’s Creed igara, što podrazumeva lov na 11 neprijatelja koje treba razotkriti i eliminisati.
Uloga Yasukea i priči kao i celoj igri je jako upitna i po meni neiskorišćena. Ni u jednom trenutku se ne osvrćemo dovoljno na njegovo poreklo, ljudi na njega reaguju kao da je to svakodnevna pojava, što sigurno nije. Prosto, mogli su malo da se poigraju sa tim malo škakljivim temama kako bi priča dobila dodatno na dubini.
Priča je kvalitetna za franšizu kao što je Assins Creed – tu su intrige, kulturni detalji i istorijske ličnosti. Glavni protagonisti su nažalost manje više iste osobe, sa tim što je Naoe malo više besna, dok je Yasuke smireniji. Ali njihov karakter je isti, ponosni su, dobri, časni i sve to što prati klasičnog junaka. Dostupne su sinhronizacije na engleskom, japanskom i portugalskom jeziku. Glasovna gluma je nažalost jako loša i savetujemo da igrate na japanskom jeziku.
Ipak, nema šokantnih preokreta ili radikalnih noviteta u narativu, ali Animus misije ostavljaju dodatni sadržaj za istraživanje nakon završetka glavne priče.
Četiri godišnja doba u prelepom Japanu
Vizuelno, Assassin’s Creed Shadows Japan izgleda fantastično, uz dinamične promene godišnjih doba, koje ne samo da menjaju pejzaž, već utiču i na sisteme igre (npr. Wanted status). Takođe kretanje po snegu je otežano, dok vas po kiši teže čuju protivnici.
Performanse su impresivne, čak i na starijim PC konfiguracijama, ali prebacivanje između likova zahteva učitavanje – što kvari imerziju.
Ovo je očekivano, ali instant zamena između Naoe i Yasukea učinila bi koncept igre mnogo boljim.
Naravno, tu su veliki slonovi u sobi: Ghost of Tsushima i Rise of the Ronin, igre koje su već odvele igrače u slične istorijske postavke.
Vizuelno, Shadows je lepši i detaljniji od Rise of the Ronin, ali Ghost of Tsushima i dalje pobeđuje sa svojim stilizovanim, slikovitim prikazom Japana.
No, oprema u Shadows-u je možda najlepša u serijalu, naročito Yasukeova autentična samurajska oklopna odela.
Zvučna podloga je na nivou – autentična muzika, flautni motivi i biwa instrumenti, dok su ambijentalni zvuci i foley efekti vrhunski izvedeni sa hiphop miksom.
njegov Klasična Ubisoft struktura: mete, aktivnosti i kolekcionarski predmeti
Ubisoftova “checklist” filozofija je prisutna i ovde, ali je bloat (nepotrebni sadržaj) smanjen u odnosu na prethodne igre.
Ipak, glavna kampanja ne donosi previše iznenađenja u gameplay mehanikama.
Dve specifične sporedne aktivnosti, Kata i Kuji-kiri, su QTE minigame-ovi, koji deluju kao da su privremeno ubačeni i nikada dorađeni.
U poređenju sa haiku minigrom iz Ghost of Tsushima ili raznovrsnim aktivnostima iz Rise of the Ronin, ovo deluje neinspirativno.
Borba je ključna – a Yasuke dominira
Yasuke je dizajniran za otvoreni sukob, što je logično jer je njegov stil više orijentisan na borbu nego na skrivanje.
Iako igrač može birati između Yasukea i Naoe, kada je borba u pitanju Yasuke je pravi izbor, iako smo mi 90% igre prelazili sa Naoe, najviše zbog kretanja.
Naoe je brza i okretna, ali slabo opremljena za borbu protiv grupa neprijatelja.
S druge strane, Yasuke je previše težak da bi se penjao, što dodatno ograničava dinamiku igre.
Problem je što borba ne evoluira kako igra napreduje.
Svi neprijatelji koriste plave napade (koji se mogu parirati) i crvene napade (koji se moraju izbeći), ali nema pravih izazova ili kompleksnih kombinacija.
Kad se Naginata unapredi, igra postaje previše laka, čak i na najtežem nivou težine.
Struktura misija i parkour – previše ograničenja
Ubisoft je pokušao da doda detektivski sistem za praćenje ciljeva, ali nije previše zanimljiv.
Moguće je isključiti ovu opciju i koristiti klasične oznake na mapi – što većina igrača i uradi.
Veći problem je ogromna količina neprohodnih površina u Japanu, poput strmih brda i neprelaznih zidova. Što znači da je Yasuke beskoristian u ovim situacijama.
Za igru koja se oslanja na slobodu kretanja, ovo je veliki korak unazad.
Naoe-in grappling hook je limitiran i ne može se koristiti u borbama, što je propuštena prilika.
Zaključak – Assassin’s Creed Shadows je vizuelno remek-delo koje igra previše na sigurno
Ubisoft je konačno doneo otvoreni svet Japana, ali nije nadmašio konkurenciju.
Borba je previše pojednostavljena, priča je dobro napisana, ali ne donosi velike preokrete, a parkour je ograničen.
Za fanove serijala, Shadows je solidan dodatak, ali neće biti igra koja će vladati istorijskim open-world Japanom.
