Film smo juče imali priliku premijerno da gledamo u MTS Dvorani a ovo su naši utisci
Kako pretočiti igru o individualnom umetničkom stvaranju u pasivno iskustvo gledanja filma? To je izazov kojem su se scenaristi i reditelj “Minecraft Filma” prilično uspešno odazvali. Možda je to stvar “spuštenih očekivanja”, ali ovo je blokbaster u pokušaju koji ne doseže svoj puni potencijal, dok istovremeno nadrasta slične projekte koji se ne trude mnogo više od pogađanja referenci kako bi zadovoljili vernu bazu fanova.
“Minecraft Film” je dovoljno otkačen i blesav da poželite da je celina čvršće sklopljena, ali je ujedno i simpatičan poduhvat – film koji uspeva da probije svoju očigledno komercijalnu svrhu, začinivši svoj “sadržaj” s dovoljno ličnosti da zadrži pažnju čak i onih retkih koji nikada nisu igrali “Minecraft”.
Film počinje sa toliko dugim izlaganjem pozadine da ćete pomisliti da je u pitanju nastavak filma koji ste nekako propustili. Stiv (u interpretaciji Džeka Bleka, koji radi klasične “Jack Black” stvari) bio je dečak koji je voleo da istražuje i, nakon što je u rudniku naišao na plavi sjajni kockasti predmet, biva transportovan u magični svet nazvan Overworld. Tamo Stiv otkriva da može svoju maštu da pretvori u stvarnost, gradeći građevine širom ovog sveta od blokova. Sa svojim vernim vukom-psom Denisom, Stiv pronalazi svoj mir, ali on biva narušen kada ga usisa Netherworld, pakleni svet kojim vlada Malgoša (Rejčel Haus), deformisana svinjska tiranka sa vojskom lojalnih prasećih podanika.
Možda je previše čitati u “Minecraft Film” kao alegoriju o tome kako kapitalističke “svinje” mogu da izobliče kreativnu strast – ali eto nečega što bi verovatno Rodžer Voters rekao. Kada Stiv ostane zarobljen u Netherworld-u, njegov pas Denis se vraća u stvarni svet i sakriva kocku ispod Stivovog kreveta. Godinama kasnije, kocku pronalazi bivši gejmerski šampion Garet “Đubretar” Gerison (Džejson Momoa), sada sredovečni nostalgičar koji vodi radnju sa starim igračkama i igrama. U njegov život ulaze Henri (Sebastijan Hansen), snalažljivi tinejdžer koji se doselio s mlađom sestrom Natali (Ema Majers) nakon smrti u porodici. Uz pomoć lokalne agentkinje za nekretnine i čuvarice zoološkog vrta, Don (Danijel Bruks), oni bivaju uvučeni u Overworld taman na vreme da pokušaju da spasu svet.
Može li ovaj neobičan tim – Stiv, Garet, Henri, Natali i Don – da zaustavi Malgošu pre nego što njen plan preuzme više dimenzija videoigara?
Ako niste fan “Napoleona Dinamita” ili “Nača Libre”, možda nećete odmah prepoznati ruku reditelja Džareda Hesa, ali upravo u trenucima kada Bleka puste da bude onaj njegov smešni “Jack Black” i kada Momoa ismeva samog sebe, vidi se da je reditelj uložio deo svog autorskog pečata – nešto što mnogim dečijim video-igranim filmovima često nedostaje. Bolje i da film ne uspe dok pokušava nešto čudno, nego da ne pokuša ništa.
Nažalost, ono što sledi jeste prilična zbrka. Negde na sredini filma postaje jasno da je Henri pravi junak ove priče, što podseća na film “The Last Starfighter”, o autsajderu koji otkriva da je video igra stvarna i da on može da je spase. U svojim najboljim momentima, “Minecraft Film” prenosi sličnu poruku – da video igre nisu sredstva za otupljivanje, već platforme za izražavanje i junaštvo.
Međutim, drugi deo filma gubi nit. Tada počinje da se oseća da film ima pet različitih scenarista, jer se teme razvodnjavaju, a i pored par zabavnih scena, narativ postaje monoton. Neki bi rekli da od “Minecraft Filma” ne treba ni očekivati priču – igra je o onome što igrač unese u nju. Neki grade cele gradove, drugi su zadovoljni da brane kolibu od zombija dok piju kafu. Ta neograničena kreativnost iz igre nije u potpunosti preneta u film, koji je više dizajniran da proširi svoj brend.
Ipak, ima dovoljno inspirativnog junaštva da možda ponuka bivše igrače da ponovo pokrenu igru i izgrade nešto novo. Film koji ohrabruje kreativnost umesto da samo slavi kapitalizam? To je mala pobeda za 2025. godinu.
