Dugoočekivani nastavak Civilization je konačno stigao i sa sobom donosi veliki broj dobrih i par loših noviteta.
Civilization 7 je zaista zabavna za igranje, naravno kao i u svakoj X4 igri, ima frustrirajućih momenata, ali ništa nerešivo ili toliko strašno da uništi celu igru, ali je za neke dovoljno da odlože kupovinu.
Po meni, znak dobre igre je kada razmišljate o njoj i kada je ne igrate. A uhvatio sam sebe više puta kako razvijam teorije i “buildove” u glavi oko raznih sistema koje nam igra pruža dok sam se bavio potpuno nepovezan stvarima kao što je pranje sudova.
Civilizacija 7 je podeljena na tri doba – antika, doba istraživanja i moderno doba. Od kojih izdvajam antiku kao najbolje doba i voleo bih da traje malo duže. Osećaj osnivanja prvog grada, istraživanje i postavljanje temelja civilizacije je sjajno izvedeno. Čuveni “još jedan krug” narkomanski momenat je posebno izražen u antičkom dobu.
Doba istraživanja možda nije realizovano dobro kao antičko doba, ali je opet velika promena, samim tim i rizik i smatram da treba ceniti evoluciju igre. Neke promene su se isplatile više od drugih i sada se oseti velika razlika između doba. Drugo doba – “doba istraživanja” je fokusirano na istraživanje i naseljavanje dalekih zemalja i upoznavanje novih civilizacija. I za kraj najslabije – “Moderno doba” je nažalost loše izbalansirano zbog stakovanja bonusa, ali opet osećaj da je ovo doba ideoloških sukoba i industrijske revolucije je dobro preneseno u igru, mada bih voleo da je moderno doba podeljeno na industrijsko i moderno doba. Nažalost ovo su samo moje želje i sve ovo funkcioniše, ali osećaj da nešto nedostaje u modernom dobu je prisutan.
Unapređenje mehanike ratovanja su i više nego dobrodošle i moram priznati da sam ratovao više nego u starim Civ igrama. Vojskovođe i njihova moć da “usisaju” jedinice u sebe donela je mnogo dobrog igri na ovom polju.
Količinu sadržaja sa kojom je Civilization 7 lansirana je impresivna kada pogledamo prošle igre u serijalu. To je jedan od razloga zbog kog je ovo civ igra koja teško može da dosadi.
E sad da se osvrnemo na najkontroverzniju promenu, a to je odvajanje vođa od civilizacija i promena civilizacija u toku igre. Kao i većina igrača u početku sam zaista bio protiv ovoga, u neku ruku još jesam, ali moram priznati da mi ideja polako prirasta srcu. Na momente me i dalje nervira kada moram da prestanem da igram sa Rimom ili Egiptom i pređem na drugu civilizaciju, ali to je kao da imate tri partije u jednoj. Svaka civilizacija ima svoje prednosti i mane i promena civilizacije zaista menja način na koji igrate, što dovodi do mnogo zanimljivijih partija. Činjenica da smo sada u mogućnosti da kombinujemo vođe i civilizacije donosi mnogo novih načina da pristupite svakoj partiji, što čini svaku novu mapu jedinstvenim iskustvom.
Moj omiljeni vođa je definitivno Augustus i naravno prvo sam ga spojio sa Rimom, ali sam posle počeo da ga spajam sa drugim civilizacijama.
Recimo u starim igrama, kada odigram sa jednom civilizacijom, ne pada mi na pamet da upalim istu mesecima, ali sada kada mogu da kombinujem vođe i civilizacije, plus da menjam civilizacije u toku igre, nije mi problem da partiju za partiju krenem sa istom nacijom. Međutim takođe mi se dešava da kad završim dob kao Rim, želim opet da počnem ispočetka kao Rim. Ovo je dobro i loše, videćemo, treba nam još vremena da bi izvukli konačni zaključak.
Da se kratko osvrnem na grafiku koja je sjajna. Obična polja sada deluju kao svetka čuda, što ponekad dovodi do zabune, ali ovo je već stvar navike. Mnoge stvari u igri, kao što su primorski gradovi izgledaju neverovatno, kada zumirate na iste, ugasite UI možete da pravite pozadine za vaš računar. Ono što mi se ne sviđa kod grafike je više pitanje dizajna, kao što je izgled vođa i nedostatak boje u interfejsu koji bi nam lakše komunicirao šta je šta u gradu kada su građevine u pitanju. Komunikacija bojama je nešto na šta me je Civ6 navikao i trebaće mi malo vremena da se odviknem.
Kao i uvek, muzika u igri je neverovatna, svaka sjajno predstavlja određenu kulturu i dosta se razlikuje od prošlih igara, što je opet dobro i loše, zavisi od vaših ušiju, meni se svidelo.
Civilizacija je uvek bila igra gde se izlažemo i učimo o drugim kulturama i muzika to sjajno prenosi.
Da se osvrnemo na najbitnije promene u igri:
Poboljšani izviđači – možda i najbitnija jedinica u početku igre, izviđač sada ima dve sposobnosti. Možete ga postaviti kao izvidnicu, što mu povećava vidokrug, ali ga sprečava da se kreće. Sjajna mehanika da pratite šta radi protivnik. Druga je sposobnost da otkrivaju “Goody Hutove”, što mu dođu sela sa bonusima iz Civ 6.
Gradovi i naselja – Civilization 7 pravi razliku između gradova i naselja. Gradovi se fokusiraju na rast i proizvodnju, dok naselja služe za trgovinu, odbranu i skupljanje resursa. Ovo je sjajna promena, pošto smanjuje broj mikro menadžmenta. Takođe svako naselje se može unaprediti u grad ukoliko se na to odlučite.
Nezavisni narodi – kombinacija gradova-država i varvarina. Na vama je kako ćete nastupiti sa njima, osvajanje ili udruživanje za dodatne bonuse.
Pojednostavljena diplomatija – nema više komplikovanih trgovinskih dogovora. Sklapajte saveze i sporazume kroz jasne i bitne izbore, a tu je i novi resurs za pregovaranje.
Nema više graditelja – potpuno je eliminisano zamorno upravljanje sa vojskom graditelja. Da znamo nekome će ovo nedostajati i meni je, ali sam brzo zaboravio na iste.
Sada bih se osvrnuo na negativne delove igre:
Da budem potpuno iskren – Civilization 7 je zabavan. Mehanike su zanimljive, koncepti dobro zamišljeni, ali… igra jednostavno ne deluje spremno za lansiranje. Nedostaje finalno poliranje koje bi sprečilo gomilu sitnih frustracija. Postoje problemi sa korisničkim interfejsom, bagovima i balansom, što sve zajedno čini da igra deluje nedovršeno.
Čini mi se da joj je trebalo još tri meseca razvoja da bi se rešila većina problema. Ovako, Civilization 7 deluje kao proizvod koji je oko 85-90% gotov, ali taj nedostatak poliranja može ozbiljno uticati na uživanje u igri. Ako ste strpljivi, možda je bolje sačekati nekoliko meseci da se stvari poprave pre nego što uskočite u ovaj novi svet strategije.
Najveći problem – katastrofalan UI
Ako bih morao da izdvojim jednu stvar koja me najviše nervira, to bi bila katastrofalna implementacija korisničkog interfejsa (UI). Iskreno, toliko je loš da mi deluje kao da su programeri svesno birali najgore moguće opcije pri dizajniranju.
Informacije su nejasne, nedostaju ključni podaci, navigacija kroz meni je frustrirajuća, a sve deluje kao korak unazad u odnosu na prethodne igre u serijalu. Čak i Civilization 4, igra iz 2005. godine, ima bolji UI!
Zamislite ovo: otvarate prozor za istraživanje novih tehnologija, ali dugme za prikaz celog stabla tehnologija nije odmah dostupno – morate skrolovati kroz čitav ekran da bi se pojavilo. Takve odluke deluju potpuno besmislene i unazađuju iskustvo igranja.
Moram da priznam – toliko me iznervirao UI da sam čak pomišljao da vratim igru i ponovo instaliram Civilization 6. Kada jedina nada leži u tome da će moderi srediti igru, znate da nešto ozbiljno nije u redu.
Promene u mehanici – komplikovanije, ali ne nužno bolje
Civilization 7 donosi gomilu promena. Ako ste volele Civ 5, velika je šansa da ćete mrzeti Civ 7. Ako vam se nije svideo Civ 6, ni ova igra vam se verovatno neće dopasti, jer dodatno razvija ideje koje su mnogi već tada smatrali problematičnim.
Jedna od najvećih promena je način na koji funkcionišu zgrade i distrikti. U Civ 7 više ne gradite distrikte na isti način, već pojedinačne zgrade postavljate direktno na mapu. Ovo unosi dodatnu složenost u planiranje gradova, ali takođe čini igru manje intuitivnom i mnogo komplikovanijom nego ranije.
Promene su dobre kada donesu svežinu i unaprede iskustvo igranja, ali ovde deluje kao da su stvari dodatno zakomplikovane bez nekog posebnog razloga. Prvih nekoliko partija može biti izuzetno frustrirajuće dok se ne naviknete na novi sistem.
Vizuelni stil – sivi haos umesto prepoznatljive estetike
Jedan od najvećih aduta Civilization 6 bila je njegova upečatljiva i šarena estetika. Da, mnogi su govorili da vođe izgledaju “kao iz crtanog filma”, ali to je bila svesna odluka koja je omogućila jasniju komunikaciju putem boja.
Civilization 7 je, s druge strane, napustio taj stil i napravio igru koja izgleda… pa, nekako beživotno. Gradovi su vizuelni haos – ne možete na prvi pogled razlikovati zgrade jer sve deluje isto. U Civ 6 ste samo jednim pogledom mogli da vidite šta je naučna zgrada (plava), šta je zgrada kulture (ljubičasta), a šta je ekonomska zgrada (žuta).
Ovde? Sve izgleda kao veliki sivi urbani nered. Kao da je neko prosuo gomilu malih LEGO kockica na mapu i rekao: “Evo ti grad.” Potpuni vizuelni haos.
Zaključak – vredi li kupiti Civilization 7 sada?
Da budem jasan – Civilization 7 ima potencijal da postane odlična igra. Koncepti su zanimljivi, svet igre je lep (ako zanemarimo sive gradove), ali trenutno previše problema kvari celokupno iskustvo.
Ako vas užasni UI i nedostatak završnog poliranja ne pogađaju previše, možda ćete uživati u igri već sada. Ali možda je bolje sačekati nekoliko meseci dok ne izađu zakrpe i modovi koji će popraviti probleme.
Konačan savet? Ako niste spremni da se borite sa UI-jem i učite nove, nepotrebno komplikovane sisteme, možda je bolje da sačekate rasprodaju ili par zakrpa pre nego što kupite Civilization 7.
Ali ako ste tvrdokorni Civ fan i ne smeta vam da se malo mučite dok ne prokljuvite novine, možda biste ipak mogli da se upustite u ovu avanturu.
Ipak, moj savet je da sačekate još malo – možda će igra za nekoliko meseci biti onakva kakva je trebalo da bude na samom početku.
5 Komentari