Fantasian: Neo Dimension je igra puna kontrasta. Njeni turn-based sistemi borbe su konvencionalni, ali izuzetno uglađeni kroz pažljivo osmišljene susrete. Priča nudi intrigantne uvode, ali razočaravajuće rasplete. Igra evocira uspomene na klasične JRPG-ove iz prošlih decenija, dok uvodi inovativne elemente koji bi koristili mnogim sličnim igrama. Borba počinje gotovo trivijalno, ali postepeno postaje nemilosrdno izazovna.
Neki od ovih kontrasta se međusobno dopunjuju, dok se drugi prilično sukobljavaju. Povremeno to doprinosi osećaju neujednačenosti, ali Neo Dimension se na kraju ističe kao izuzetno snažno gameplay iskustvo. Čak ni narativ bez dovoljno dubine ne može da umanji ovu snagu. Njegovo skromno poreklo, kao deo Apple Arcade ponude, jasno je vidljivo u ovom portu za konzole, ali mnoge njegove prednosti uspevaju da dođu do izražaja.
Moj prvi utisak možda zvuči negativnije nego pozitivno, ali nemojte pogrešno razumeti: Fantasian je nesumnjivo dobra igra.
Igra počinje sa Leom, dečakom koji se budi u svetu mašina sa gubitkom pamćenja, ubrzo gonjen mehaničkim napadačima. Uz pomoć dva prijateljska robota, on započinje potragu za tragovima svoje prošlosti. Pridružuju mu se Kina, šegrt vidovnjaka, i Šeril, princeza koju je Leo ranije ostavio na sastanku. Trojka postepeno otkriva više detalja o Leovoj prošlosti i ciljevima, što ih uvlači u sukob sa zlim božanstvom po imenu Vam i mehaničkom kugom koju je on naneo svetu.
Priča je jednostavna, što evocira nostalgiju za starim JRPG-ovima, i to nije iznenađujuće s obzirom na to da je producent igre Hironobu Sakaguči, tvorac serijala Final Fantasy. Međutim, ta jednostavnost, zajedno sa nedostatkom jasnog pravca, otežava da se priča opiše kao nešto posebno ili inovativno. Prvih desetak sati Leo i ekipa nasumično lutaju tražeći načine da povrate pamćenje, dok širu priču otkrivaju tek slučajno. Kada se konačno pojave otkrića, ona često ostavljaju važna pitanja neodgovorenima, a ponuđeni odgovori nisu dovoljno značajni.
Vizuelni stil igre je jedan od njenih najsvetlijih aspekata. Okruženja su kreirana od fizičkih diorama koje su fotografisane i integrisane u igru, što stvara jedinstvenu atmosferu. Iako modeli likova povremeno izgledaju kao da ne pripadaju tim scenama, dizajn je impresivan. Korisnički interfejs odaje poreklo mobilne igre, ali je funkcionalan i nenametljiv. Umetnička direkcija je dodatno unapređena zahvaljujući muzici Nobua Uematsua, koja, iako ne spada među njegova najbolja dela, savršeno odgovara tonu igre.
Gameplay briljira kroz inovativne mehanike borbe. Sistem Dimengeon Machine, koji omogućava privremeno skladištenje neprijatelja za kasnije borbe, osvežava tradicionalni turn-based format. Boss borbe u drugom delu igre su vrhunac iskustva, nudeći izazove koji zahtevaju strategiju i razumevanje borbenih mehanika. Igra omogućava slobodu prilagođavanja veština i brzo menjanje članova tima tokom borbe, što dodaje dubinu strategiji.
Fantasian: Neo Dimension je vredna pažnje zbog svojih gameplay mehanika i vizuelnog dizajna, uprkos slabijem narativu. Ako vam je priča manje bitna od izazovne borbe i istraživanja, ova igra bi mogla biti pravi izbor za vas.