Magla svuda, magla oko nas
Vrlo dobro se sećam originalnog Silent Hill 2, a kako i ne bi? SH2 je jedna od najboljih horor igara svih vremena i to sa razlogom. Psihološki horor bez ,mnogo džump sker situacija ali sa teškom i napetom atmosferom dok istražujete opsudnuti gradić. Ali vreme nije bilo baš najnežnije prema originalnoj igri.
Malo konteksta, originalna igra je debitovala na Playstation 2 konzoli, ali je Konami “izgubio” originalni kod igre, samim tim igra je ostala zarobljena na PS2 konzoli ili na PC modovima. Čak i da nije to slučaj, igra je zaista loše ostarila, pogotovo zbog kontrola. Na scenu stupa Blooper Team, poznat po svojim horor igrama koje su češće promašaj nego pogodak.
Tu je nastao moj prvi problem sa ovom igrom, Blooper nije baš tim kome bi ja dao da rade rimejk ove bitne igre, a drugi problem je sam Konami koji godinama aktivno radi na tome da izgubi poverenje gejmera.
Sa zadovoljstvom mogu priznati da sam pogrešio, Blooper je uradio sjajan posao, ne kažem da drugi studio možda ne bi uradio bolje, ali sam i više nego zadovoljan. Koliko je sam Konami imao uticaja na razvoj igre ne znam, tako da za njih nema reči hvale, za sad.
Silent Hill 2 Remake počinje kao i originalan, dakle u prljavom, gadnom, verovatno i smrdljivom WC. Iskreno, još je gadniji WC ovaj put, zvuči i izgleda strašnije.
Ukoliko niste igrali Silent Hill igre, ovo je sjajna igra za početak. Nezavisna priča James Sunderland koji putuje u Silent Hill, mali amerikana grad u potrazi za svojoj ženom Mary od koje je dobio pismo. Sve bi to bilo dobro da Mary nije mrtva već tri godine.
Osnovna priča je skoro pa nepromenjena ali imamo više interakcija sa likovima i cutscena. Ekscentrični likovi su i dalje tu da pomognu ili otežaju Džejmsovo putovanja. Prateći likovi u igri su uvek bili u najmanju ruku čudni. Iako ih rimejk dodatno humanizuje i produbljuje njihovu priču, takođe ih čini strašnijim. Eddie recimo je bio pomalo šašav u originalu. Međutim u novoj igri, svaki novi susret njega i Džejmsa je sve jeziviji i jeziviji. Facijalne ekspresije su mnogo napredovale od PlayStation 2 dana i Silent Hill 2 to sjajno koristi da pokaže krhku psihu likova.
Igra je konstantno napeta i svaki sekund sam bio napet i morao da pravim pauze kako bi se puls smirio i pritisak snizio. Cutscene su sjajno implementirane u igru, nekada vam daju momenat predaha i mira, dok u drugim situacijama dodatno nabijaju pritisak, nije kao da je potrebno, ipak sam ja stariji čovek.
Mnogo je rečeno na temu borbe u igri. Naravno borba je definitivno bolja od originala i da James nije Leon S. Kennedy. Dakle nije iskusan borac, niti je dobar sa vatrenim oružjem. Da sam hteo da igram srednjovekovnog čoveka koji ne ume da maše palicom, mogao sam da uzmem palicu i mašem. Ali dobro, recimo da to dodatno nabija tenziju u igri. James može da izbegavam napade ne krug (igrali smo na PS5) i to u bilo kom smeru. Nije to puni kolut ili salto, ali služi svrsi. Kada ubijete čudovište, možete još da ga “gazite”, što je veoma dobar način izbacivanja stresa.
Svaki zamah daske sa ekserima ima dobar “TUP” zvuk koji ga prati. Kao što sam već naveo, James nije baš iskusan ni sa oružjem, tako da preciznost u igri nije uvek odraz vaše sposobnosti. Nekome ovo može biti sjajno, u smislu realizma, dok sam siguran da će nekoga nervirati. Ali kada sve svi elementi spoje, borba je ok, ne mogu više od toga da joj dam. DualSense lepo vibrira u borbi i ulepšava zvučne efekte, mada ponekad zvuk šuštanja radija ume da smeta i nervira.
Bloober Team je sebi dao mnogo više slobode kada su boss borbe u pitanju. U originalu postoji jedna borba pred kraj igre, koja ja užasno anti-klimaktična, dok je u Rimejku to momenat koji bih baš izdvojio i koji vam naravno neću spojlovati.
Nažalost još jedna bitna borba nakon te je gora nego u originalu. Nije sve bolje od originala, ali opšti utisak je da Bloober ostao veran originalu i pobošljao koliko je mogao ceo gameplay. Naravno, Pyramid Head je tu, što nije spojler i kao uvek, zastrašujuć je, prvi put kada sam ga video, ugasio sam igru.
Mapa je jedna od boljih novih mehanika. Koliko god voleo survival horor igre, bespotrebno lutanje po istim lokacijama može da bude zamorno. Silent Hill 2 mapa se konstanto ažurira, ne pokazuje strelicu gde treba da se ide, ali svakako olakšava navigaciju. Takođe pokazuje ukoliko nekoj lokaciji nemate pristup i štiklira prostorije koje ste 100% prošli, nesšto slično RE2 rimejku.
Forma i funkcija se sjajno spajaju kada su monstrumi u pitanju. Bizarno kretanje protivnika ima svrhu, a to je da vas dodatno uplaši. Lying Figures često puze po podu, Mannequins skakuću i prevrću se, čak i Pyramid Head i Bubble Nurses imaju nove neurotične pokrete.
Njihovo ponašanja daje dodatnu strategiju borbi. Monstruma koji je na podu je najbolje zakucati za isti daskom, ukoliko v as protivnik prska kiselinom, najbolje je upucati ga. Uživao sam u analizi protivnika i razvijanju najbolje taktike za svakog. Borba, kao i ostatak igre je jedna velika puzzla i horor.
Kao što sam već naveo Rimejk se ne razlikuje mnogo od originala, već dodatno proširuje i produbljuje to što je bilo tu. Ovo je sjajno zbog borbi, puzzli i dovoljno produžuje igru, pošto je original bio relativno kratak, oko 7 sati. Rimejk je duži i moje vreme prelaska je bilo 15 sati, što je za horor od kog vam je srce stalno ubrzano i više nego dovoljno.
Kako nema novih sekcija u igri, sve što je bilo u originalu, traje malo duže. Ovo se sjajno odrazilo na cutscene, kao i na istraživanje grada. Ali za već duge sekcije u igri, kao što je bolnica, konstantno “čišćenje” soba postane malo naporno. Ukoliko ste fan igre, ovo vam sigurno neće smetati, ali meni je na momente bilo previše.
I pored toga ovo je sjajna igra za više prelazaka. Postoji više krajeva kao i u PS2 hitu, sa dva nova kraja.
Zvuk u igri je prelepo zastrašujuć. Muzika Akira Yamaoka ledi krv u žilama. Glasovni glumci zaista zvuče istrošeno i napaćeno. Ceo dizajn zvuka je sjajan, pogotovo ako imate hrabrost da nosite slušalice i upalite 3D zvuk na PS5 konzoli.
Sa tehničke strane, doživeo sam par manjih problema sa kamerom, kao i protivnike koji su samo prošli kroz mene umesto da me udare. Tu su i momenti kada beli kružić za akciju neće da se aktivira, pa sam morao da nišanim kako bih pokupio municiju. Ništa zbog čega bi odustali od igre ili ljuto tražili povrat novca.
Silent Hill 2 Remake sjajno koristi dizajn okoline u svoju korist. Ništa nije na izvolte, ali predmeti su uglavnom na logičnim lokacijama. Fijoka u kuhinji obično ima lečenje, retko kada će se nasumično naći na podu u sred ničega. Itema u igri nema mnogo, tako da nekada valja štediti, ali imaćete dovoljno da preživite.
Tu su i Save Points, dakle nema autosave ili quick save opcije. Kao i u originalu, igru ćete snimiti na crvenom papiru. Manje vuiše su na istim lokacijama kao u originalu, ali postoji i limitirana auto save opcija.
Bloober team je prihvatio jako težak izazov i dokazao da poznaje horor. Silent Hill 2 Remake od sjajne igre pravi još bolju i daje joj par neophodnih unapređenje za trenutnu generaciju gejmera. Nema nekih monumentalnih promena ali da li za tim zaista ima potrebe? Silent Hill 2 Rimejk je primer prave horor igre, sjajni podsetnik za nas starije i pokazatelj mladim gejmerima da su igre na PS2 ipak najbolje svih vremena.
