Od klasične platforme do modernih avantura: Otkrijte putanju 'Prince of Persia'
Uvek kada me pitaju koje su mi omiljene igre za početnike, pored navođenja Nintenda kao idealne konzole za decu i roditelje, Super Maria kao jednog od omiljenih likova, nekako se uvek spomene i Prince of Persia. To je bila prva i omiljena igra moje ćerke kada je bila mala.
Tekst na UBISOFT sajtu me je posetio da bi bilo lepo napisati jedan tekst o ovoj fantastičnoj igri.
UBISOFT Originalni boxart 1989 Prince of Persia
3. oktobra 1989. godine prvi Prince of Persia je izašao i odmah oduševio kritičare i igrače. Ova igra je osvojila srca mnogih zahvaljujući novoj revolucionarnoj tehnici rotoskopiranja koja je omogućila animacije platformera sa nivoom realizma koji ranije nije bio viđen. Prince of Persia brzo je prebačen na skoro svaku konzolu i PC verziju tog vremena, čime je postao jedna od najplodnijih igara svoje ere.
Originalni Prince of Persia fokusira se na izgnanika koji se zaljubljuje u princezu, a zatim je zatvoren od strane njenog zlog vezira, Jaffara. Jaffar preuzima kraljevstvo i daje princezi sat vremena da pristane da se uda za njega ili će umreti. U tih 60 minuta, igrači moraju pobeći iz 12 nivoa lavirinta smrtonosnih zamki, zagonetki i čuvara, gde smrt nikada nije daleko od loše procenjenog napada ili loše izvedenog skoka, moguće na ležištu skrivenih, ubilačkih šiljaka.
U vreme kada je originalni Prince of Persia postao globalni fenomen, Mechner je uspeo da proda više od 200.000 kopija.
Strah i čovečnost
Jedan od faktora koji je Prince of Persia izdvojio od drugih igara 1989. godine jeste rotoskopiranje, tehnika za kreiranje animacija od snimljenih glumaca radi postizanja glatkijeg, životnijeg pokreta. Ovo je doprinelo stvaranju igre sa o;iglednim strahom da, ako padneš predaleko, stvarno ćeš se povrediti“, navodi Mechner (koji je pisao o svojim iskustvima u stvaranju igre u knjigama Replay: Memoir of an Uprooted Family i The Making of Prince of Persia: Journals 1985-1993). Nije se radilo samo o realističnoj akciji i fenomenalnoj grafici, već o hvatanju čovečnosti lika.
“Želeo sam da lik deluje humano, kako bismo se kao igrači identifikovali s malim momkom koji trči i skače na ekranu“, kaže Mechner, “da osetimo da to nije samo apstraktni sprite, već živa ljudska bića na ekranu.” Da bi stvorio tog ljudskog junaka, Mechner je angažovao svog brata Davida, tada 15-godišnjaka, da oblači labavu belu odeću koja je pravila kontrast s okruženjem i da trči i skače po parkingu Reader’s Digest i srednjoj školi u blizini njihovog doma u Chappaqua, New York, dok ga je Jordan snimao. Jordan je imao dugu istoriju uvođenja ostatka porodice u svoje kreacije, kaže David Mechner, što se takođe odražava u muzici Prince of Persia, koju je komponovao njihov otac, Francis. David, sada CEO kompanije Pragma Securities sa sedištem u New Yorku, procenjuje da je snimanje za Prince of Persia trajalo jedan ili dva dana, tokom kojih ga je brat režirao kako da izvodi skakanje, penje se po betonskim zidovima i čak visi s ivice tako što se drži prstima dok udara nogama.
Opasnost i tenzija
Prince of Persia je takođe morao da ponudi mnogo napetosti. Igrači su trebali da imaju razlog da stvarno ne žele da princ padne u smrt. Odluka da sat otkucava svakog minuta, predstavljena ogromnim peščanim satom u princezinoj komori tokom filmova, bila je Mechnerovo rešenje za postizanje toga, bez ograničavanja broja života igrača, s idejom da će igrači u ranim pokušajima gubiti vreme, ali će brzo prolaziti kroz rane nivoe na sledećim igrama.
Još jedan uzrok napetosti je bio taj da su smrti u Prince of Persia bile legendarno ekstravagantne za 1989. godinu. Gubici u borbi sa čuvarima nisu bili naročito grafički urađeni, ali ako igrači ne primete očigledne rupe u podu, trčanje kroz prazan hodnik moglo bi završiti time da princ nespretno padne na oštre šiljke. Metalne zamke mogle su da preseku princa na pola, uz svetlu i mračnu muziku koja je doprinela njegovom ispadanju.
Kada je Prince of Persia postao jedan od prvih hitova u Americi, video igre su se nalazile u problemu zbog ekonomske recesije. Mnogi su se pitali da li je imalo smisla ulagati u video igre u to vreme, jer su igre bile skupa zabava. Na kraju, Mechnerov klasični naslov i izuzetna realizacija doveli su do toga da video igre postanu popularne u pop kulturi, nešto što se moglo proširiti i na filmove i druge medije.
Evolucija Franšize
Tokom decenije koja je usledila nakon prvobitnog izdanja, Prince of Persia je dobio dva nastavka koja na žalost, nisu postigla značajniji uspeh. Franšiza je doživela reboot 2003. godine sa Prince of Persia: The Sands of Time, koji se smatra jednim od najboljih naslova u istoriji serije. Čini se da je Prince of Persia konačno našao svoj put nazad, a njegov povratak u 2024. godini je prava poslastica za sve obožavaoce.
| Godina | Naziv igre/medija | Opis | Status |
| 1989 | Prince of Persia | Originalna igra inspirisana pričama Hiljadu i jedna noć, jedna od najviše portovanih igara. | Izuzetno uspešna, sa mnogim portovima i nastavcima. |
| 1993 | Prince of Persia: The Shadow and the Flame | Nastavak originalne igre, sa pozitivnim kritikama i dobrim prodajnim rezultatima. | Uspešna, dobra prodaja i kritički prihvaćena. |
| 1999 | Prince of Persia 3D | Prva 3D igra u serijalu, kritike zbog tehničkih problema i komercijalni neuspeh. | Neuspešna, kritikovana i tehnički problematična. |
| 2002 | Prince of Persia: Harem Adventures | Mobilna igra za Java telefone, kratka avantura. | Uspešna u svojoj niši, ali ograničena na starije mobilne uređaje. |
| 2003 | Prince of Persia: The Sands of Time | Reboot serijala, kritički hvaljena igra koja je oživela franšizu. | Veliki uspeh, postala temelj za nastavke i film. |
| 2004 | Prince of Persia: Warrior Within | Mračnija, nasilnija atmosfera, podeljeni kritički stavovi. | Uspešna prodaja, ali kontroverzni prijem zbog tona igre. |
| 2005 | Prince of Persia: The Two Thrones | Treći deo trilogije The Sands of Time, balans između prvog i drugog dela. | Uspešna, pohvaljena zbog kombinacije tonova iz prethodnih igara. |
| 2005 | Battles of Prince of Persia | Strateška igra na Nintendo DS-u, smeštena između dva nastavka. | Osrednje ocenjena, nije izazvala veći uticaj. |
| 2006 | Prince of Persia Trilogy | Kolekcija The Sands of Time trilogije u HD remasteru. | Uspešna, posebno popularna na PlayStation 3 konzoli. |
| 2007 | Prince of Persia Classic | Remake originalne igre sa modernizovanim grafičkim stilom. | Uspešna, pohvaljena za nostalgičnu ali osveženu igru. |
| 2008 | Prince of Persia | Drugi reboot serijala, pozitivne recenzije, umetnički stil nalik na originalnu igru iz 1989. | Uspešna, ali sa umerenim prodajnim rezultatima. |
| 2008 | The Fallen King | Spin-off za Nintendo DS, direktni nastavak 2008 igre. | Osrednje ocenjena, uglavnom neprimetna. |
| 2008 | Prince of Persia (grafički roman) | Jordan Mechner je završio pisanje priče za grafički roman 2007. godine. Roman je napisao A.B. Sina, a ilustrovali su ga Alex Puvilland i LeUyen Pham. Radnja prati dvojicu prinčeva, prelazeći između 9. i 13. veka, ali nije povezana sa igrama ili filmom. | Uspešno izdat od strane First Second Books. |
| 2010 | Prince of Persia: The Sands of Time (film) | Filmska adaptacija igre, inkorporira elemente iz tri igre trilogije. | Umeren komercijalni uspeh, ali podeljene kritike. |
| 2010 | Prince of Persia: The Forgotten Sands | Igra vezana za filmsku adaptaciju The Sands of Time. | Uspešna, sa različitim verzijama za više konzola. |
| 2010 | Before the Sandstorm (strip) | Jednodelni strip kao prequel i sequel za film, objašnjava motive i pozadinu likova. Napisao Jordan Mechner, ilustrovali Todd McFarlane, Niko Henrichon, David Lopez i Bernard Chang. | Uspešan strip, vezan za film. |
| 2010 | Lego Prince of Persia | Lego setovi bazirani na filmu, uključujući šest setova i kratak animirani film. | Uspešni setovi, ali tema je prestala da se proizvodi. |
| 2013 | Prince of Persia: The Shadow and the Flame (remake) | Remake popularne igre iz 1993. | Uspešan remake sa pozitivnim reakcijama. |
| 2018 | Prince of Persia: Escape | Mobilna “runner” igra. | Kritike zbog monetizacije i jednostavne mehanike, generalno neuspešna. |
| 2022 | Prince of Persia: Escape 2 | Nastavak mobilne igre. | Kritike slične prethodnoj igri, neuspešna. |
| 2024 | Prince of Persia: The Lost Crown | Prva velika igra u serijalu nakon duže pauze, sa novom pričom i protagonistom Sargonom. | Uspešna na početku, ali čeka se veći prijem od strane igrača. |
| 2024 – 2026 | Prince of Persia: The Sands of Time (remake) | Očekivani remake klasične igre, odložen do 2026. | Još nije objavljena, sa problemima tokom razvoja. |
| 2024 | The Rogue Prince of Persia | Nadolazeća 2.5D roguelike igra u early access-u, inspirisana franko-belgijskim stripovima. | Čeka se izlazak u Early Access-u, najavljena za maj 2024. |
| TBA | Prince of Persia Redemption | Nezavršena igra, procureli trejleri i koncept art, otkazana u ranom razvoju. | Otkazana, nikada nije izašla iz faze koncepta. |
Impresivan Povratak
Nakon 14 godina pauze, franšiza Prince of Persia se vratila ranije ove godine sa Prince of Persia: The Lost Crown. Ova 2.5D Metroidvania igra nudi neverovatne platformske mehanike, glatke animacije, zanimljiv borbeni sistem i prepoznatljiv umetnički stil. The Lost Crown predstavlja povratak u formu na koji su obožavaoci čekali više od decenije, i moram reći da su se očekivanja u potpunosti ispunila.
Nedugo nakon izlaska The Lost Crown, najavljen je i The Rogue Prince of Persia. Ovaj 2D roguelike akcijski platformer je dobio early access na Steam platformi u maju i od tada je redovno dobijala ažuriranja, nove neprijatelje, oružja, biomes, sadržaj priče.
Povezivanje sa Klasičnom Igricom
Ključna sličnost između ova dva projekta iz 2024. godine je njihovo oslanjanje na originalnu igru iz 1989. godine, dok istovremeno unapređuju franšizu na značajne načine. The Rogue Prince of Persia i The Lost Crown imaju 2D perspektivu i naglašavaju glatne platforming mehanike i animacije, baš kao što je to činila originalna igra pre 35 godina. Ove igre, međutim, uključuju i brojne modernizacije koje su neophodne da bi franšiza bila konkurentna na savremenom tržištu.
Stabilna Budućnost
Tokom Ubisoft Forward događaja u junu, Prince of Persia je imao poseban segment. Pored najave DLC-a za The Lost Crown, Ubisoft je potvrdio da se dugo očekivani remake Prince of Persia: The Sands of Time još uvek razvija. Iako Ubisoft trenutno prolazi kroz teške trenutke, izgleda da će remake Sands of Time na kraju biti objavljen, što znači da je franšiza Prince of Persia ovde i plan je da ostane još neko vreme.
U svetu video igara, Prince of Persia je sinonim za inovacije, uzbudljive avanture i nezaboravne likove. Njegova sposobnost da se prilagodi vremenu i generacijama gejmera osigurava mu trajnu popularnost. Bilo da istražujete lavirinte sa smrtonosnim zamkama ili uživate u bogatoj priči, Prince of Persia ostaje klasična igra koja je obeležila putanju video igara, i nečija detinjstva.
Trivia
Spora animacija: Igra radi na samo 15 frejmova po sekundi, što je znatno niže od uobičajenih 30 ili 60 FPS za igre tog vremena.
Prva igra sa rotoskopijom: “Prince of Persia” je prva igra koja je koristila rotoskopiju, tehniku gde animatori prate pokrete uživo, frejm po frejm.
Speedrun trik: Igrači mogu preskočiti borbu sa stražarima tako što izvedu skok u pravom trenutku, omogućavajući princu da prođe kroz njih bez borbe.
Rotoskopija sa bratom: Pokrete princa u igri izveo je Mechnerov 15-godišnji brat, noseći belu odeću sličnu princovoj.
Naslovna slika: Originalnu naslovnicu je naslikao Robert Florczak, a njegova inicijala RF su bila skrivena pored baklji. Glumac Kevin Nealon je poslužio kao model za Jaffara.
SNES šef borbe: SNES verzija igre sadrži borbe sa boss-ovima na kraju svakog segmenta igre, osim nivoa 16, 17 i 18.
Pronalazak izvornog koda: Mechner je pronašao izvorni kod igre na floppy disku, uz pomoć stručnjaka za Apple II opremu, Tonija Diaza.
Cenzura u američkoj verziji: Nintendo of America je iz uvoda uklonio scenu u kojoj princ biva zlostavljan u tamnici, dok je ta scena ostala u japanskoj verziji.
Inspiracija za muziku: Mechner i njegov otac Frensis slušali su arapsku i bliskoistočnu muziku za inspiraciju prilikom komponovanja muzike za igru.
Problemi sa muzikom: Mechner je bio razočaran što je muzika njegovog oca morala biti pojednostavljena zbog ograničenja Apple II hardvera.
Plan za arkadne mašine: “Prince of Persia” je bio planiran za razvoj kao arkadna igra, ali nije stigao u fazu proizvodnje.
Problemi sa naslovnicom: Mechner je imao problema da dobije odobrenje za naslovnu stranu igre, jer su je neki smatrali previše nasilnom.
Prekid razvoja: Razvoj igre je pauziran dok je Mechner pokušavao da započne karijeru u pisanju scenarija.
Prodaja na sajmu: Igra je predstavljena na sajmu, gde su sve kopije prodate.
Povratni elementi u SNES verziji: SNES verzija igre sadrži mnoge elemente iz originalne igre, uključujući susret princa sa svojom senkom i hodanje preko nevidljivog poda.
Izvorni kod postavljen online: Mechner je pronašao izvorni kod na disku u očevom ormanu i objavio ga na internetu 2012. godine.
Japanski sistem šifri: Japanska verzija igre koristi englesku abecedu u šiframa, dok su u engleskoj verziji izostavljeni samoglasnici.
Mechnerove molitve: Mechner je bio veoma nervozan pred izdavanje igre i molio se da bude uspešna.
Snimanje završne scene: U završnoj sceni princ grli princezu, a snimanje je bilo neugodno za glumca Briana Ehelersa jer je smatrao princezu (Tinu LaDeau) privlačnom.
Arabijska tematika: Mechner je odabrao ovu temu za igru jer tada nije bila previše korišćena.
Inspiracija iz “Robin Hooda”: Koreografija borbi u igri inspirisana je filmom “The Adventures of Robin Hood” iz 1938. godine.
Indiana Jones inspiracija: Dizajn igre inspirisan je prvih deset minuta filma “Indiana Jones: Raiders of the Lost Ark”.
Japanski simboli: U japanskoj verziji igre postoje magični simboli koji su uklonjeni iz američke verzije zbog religioznih konotacija.
Pozitivni komentari: Pre objave igre, Mechnerovi saradnici su pohvalili njegov rad na igri, što mu je dalo dodatnu motivaciju.
Tekst preuzet sa sajta Indijanka Danka – indijankadanka.rs
